Šumski požari: pri kojim uslovima je visok rizik i koji su najčešći uzroci

Pri kojim vremenskim uslovima je visok rizik od izbijanja šumskih požara? Koji prirodni i ljudski faktori utiču na pokretanje šumskih požara?

Šumski požari predstavljaju jednu od prirodnih katastrofa, čije štetne posledice mogu biti višestruke. Vatra i dim od šumskih požara mogu ugroziti zdravlje i živote ljudi i životinja, otežati ili onemogućiti odvijanje saobraćaja. Šumski požari mogu doneti štetu na objektima, vegetaciji, zemljištu i infrastrukturi, otežati ili onemogućiti snabdevanje struje, pijaće vode, gasa, telekomunikacija itd.

Za gašenje šumskih požara neophodna je raznovrsna oprema i mehanizacija, kao i ljudstvo koje se tom prilikom izlaže opasnosti.

Rizik od izbijanja šumskih požara se povećava nakon dugih perioda sa sunčanim vremenom, tj. bez padavina ili sa retkim i malim količinama kiše, kada preovlađuju topliji uslovi od normale, kada je vlažnost vazduha snižena, i kada preovlađuju vetroviti uslovi.

Svi ovi parametri utiču na isušivanje površinskog sloja zemljišta i vegetacije. Kada su tlo i vegetacija suvi, i mala varnica lako može inicirati požar. Kada se požari pokrenu, niska vlažnost vazduha i vetar omogućavaju da se požari brže šire i teže kontrolišu. Pristupačnost terena i dostupnost vode je pored vremenskih uslova takođe važan element pri gašenju šumskih požara.

Za iniciranje šumskih požara neophodan je neki od prirodnih ili ljudskih uticaja, budući da se vegetacija u prirodi ne može zapaliti sama od sebe čak i u najvrelijim danima.

Neki od prirodnih faktora koji mogu inicirati šumske požare: - udar groma, - vulkanska erupcija, - samozapaljenje usled procesa oksidacije ili fermentacije. Samozapaljenje se može dogoditi u gomili sena, slame, treseta, komposta, đubriva i slično, ako se ne skladište i ne održavaju na adekvatan način (kombinacija prirodnih procesa i ljudskog postupka).

Neki od ljuskih faktora koji mogu inicirati šumske požare: - bacanje opušaka u prirodu, - paljenje vatre kako bi se očistilo zemljište, - paljenje vatre kada je visok rizik od izbijanja šumskih požara, - preostali žar nakon loženja vatre za kampovanje, roštiljanje, itd, - namerno podmetanje požara (piromanija, paljenje zemljišta kako bi mu se oborila vrednost ili tražila odšteta), - korišćenje motornih vozila i alata u prirodi (izbijanje varnice, oslobađanje vrućih gasova), - dospevanje zapaljivih materijala u prirodu (razne tečnosti, hemikalije, predmeti, otpad, itd.).  

Tako kada se kaže da je visok rizik od izbijanja šumskih požara, tu se ne podrazumeva da se trava i drveće mogu zapaliti sami od sebe zbog sunčanog i vrućeg vremena, već da čovek treba da povede računa o svojoj aktivnosti u prirodi, budući da čak i mali i nesmotreni postupci lako mogu inicirati požare.