Prema međunarodno utvrđenim propisima, temperatura vazduha meri se termometrom koji se nalazi u meteorološkom zaklonu, na 2 metra visine iznad travnate površine.

Kako sve više ljudi živi i radi u urbanim sredinama, u letnjem periodu često nam deluje da je toplije nego što zvanična merenja temperature pokazuju. Zbog čega se javlja razlika u izmerenim vrednostima temperature i subjektivnom osećaju? Koji parametri utiču na subjektivni osećaj temperature?

Pored temperature vazduha, na subjektivni osećaj u najvećoj meri utiču vlažnost vazduha, vetar i sunčevo zračenje. Uticaj vlažnosti vazduha na subjektivni osećaj temperature je veći u toplom nego u hladnom delu godine, naročito pri temperaturama iznad 27°C.

Što je viša temperatura vazduha, to se naše telo brže zagreva. Jedan od mehanizama tela za regulisanje toplote je znojenje, budući da se pri isparavanju znoja/vlage sa kože telo rashlađuje.

Što je vlažnost vazduha niža to se isparavanje znoja/vlage sa kože lakše i brže odvija, a što je vlažnost vazduha veća to se isparavanje teže i sporije odvija, pa deluje kao da se „krčkamo“ u sopstvenim tečnostima. Na taj način visoke temperature u kombinaciji sa povišenom vlažnošću vazduha donose subjektivni osećaj da je znatno toplije nego što termometar pokazuje, kao i osećaj sparine.

Uticaj vetra na subjektivni osećaj temperature je izraženiji u hladnom delu godine nego u toplom, naročito kada je temperatura vazduha ispod 10°C. Ipak, uticaj vetra na subjektivni osećaj temperature nije zanemarljiv ni tokom leta.

Vetar u toplom delu godine obično prija jer donosi osećaj rashlađenja, budući da pospešuje isparavanje vlage/znoja sa kože, a takođe odnosi toplotu iz tankog sloja neposredno uz kožu. Međutim, pri velikim vrućinama, kada je temperatura vazduha veća od telesne temperature čoveka, vetar pogoršava subjektivni osećaj temperature umesto da nas osvežava.

Izloženost sunčevom zračenju takođe doprinosi da nam deluje da je toplije nego što termometar pokazuje, jer Sunce direktno zagreva naše telo.

Razlika u temperaturi koja je zvanično izmerena i one koju mi osećamo zavisi i od mesta na kojem smo. Asfalt, betonske površine i drugi neprirodni materijali se brže i više zagrevaju od travnatih i rastinjem pokrivenih površina.

Međutim, kada termometar postavimo da bude izložen direktnom sunčevom zračenju, vrednost temperature koju termometar pokazuje ne predstavlja realnu temperaturu vazduha čak ni u urbanim sredinama, budući da termometar deo toplote dobije direktno od Sunca, a takođe i od zida ili predmeta na kojem se nalazi.

Podatak o subjektivnom osećaju temperatura možete pratiti i u našoj aplikaciji. Kada otvorite aplikaciju, u podešavanjima videćete opciju „subjektivni osećaj temperature“, koju potom možete da aktivirate. Podaci će se zatim prikazivati na početnoj stranici aplikacije za vašu izabranu lokaciju, kako u odeljku za satnu prognozu, tako i u odeljku za prognozu za naredne dane, u delu u kojima su prikazani detalji za posmatrani termin.