Na ovaj dan – 3. februara pre tačno 60 godina (1962. godine) u Beogradu je izmerena rekordna visina snežnog pokrivača od čak 80cm, pri čemu se zvanična merenja u Beogradu vrše od 1888. godine.

Rekordna visina snežnog pokrivača na nivou Srbije je 213cm izmerena u februaru 1984. godine u Mitrovcu na Tari, a tada je rekordna visina pokrivača izmerena i na Kopaoniku 198cm, Loznici 69cm i Novom Sadu 61cm.

Februar 1954. godine je doneo rekordne visine pokrivača brojnim mestima: Negotin 115cm, Zaječar 108cm, Dimitrovgrad 93cm, Kraljevo 90cm, Kragujevac 69cm, Valjevo 67cm, Niš 62cm i Sm. Palanka 59cm, dok noviji rekordi dolaze iz februara 2012. kada je u Sjenici izmereno 107cm, Zlatiboru 100cm, Surčinu (aerodrom) 63cm i Ban. Karlovcu 43cm, a tada je i u centru Beograda izmerena najveća visina snega od 1962. godine – 53cm.

Visina snežnog pokrivača se meri kada je najmanje 50% tla pokriveno snegom i kada je visina snega najmanje 0.5cm, obično u dva termina dnevno - 7h i 19h, pri čemu se podatak u 7h koristi za klimatološku statistiku. Veoma je važno da mesto na kome se meri visina snežnog pokrivača bude reprezentativno, da bi se dobila što realnija vrednost koja odgovara širem području.

Da bi merno mesto bilo reprezentativno potrebno je: - da bude ravno ili s nagibom terena koji odgovara široj okolini, - da bude travnato (prirodna podloga), - da bude udaljeno od objekata i drveća, kako ne bi bilo u padavinskoj senci, ili kako sneg ne bi padao s objekata-drveća na tlo, - da ne bude previše izloženo vetru, kako vetar ne bi odnosio sneg ili stvarao snežne nanose.

Na takvom mestu se visina pokrivača izmeri u nekoliko tačaka, obično tri tačke na par metara udaljenosti, i kao visina pokrivača se uzima srednja vrednost izmerena u ove tri tačke zaokružena na cele centimetre.